fudbalski trening


Pretraga:
veliki broj naslova i opreme za pripremu fudbalera
Autor: Vladimir Božić Tematski radovi

Priprema vrhunskih fudbalera kroz integralni kondicioni trening – I

Fudbalska igra, od svog nastanka, pa do danas, težila je da se  nadograđuje, usavršava i modifikuje, dostižući vrednosti značajne društvene pojave.

Od propisivanja prvih pravila, počevši od dimenzija terena i gola, do uvođenja prvih sistema, igra se menjala i oblikovala prema sve većim zahtevima iskazanim kroz poboljšanja dinamičkih, tehničkih i fiziolških performansi, u cilju zadovoljenja onih vrednosti koje su prioritetne za omasovljenje i zadovoljenje publike.

Fudbal, kao igra, u osnovi je nadmetanje dve suprotstavljene ekipe od po 11 igrača, gde su, jedna naspram druge, sučeljeni fizički, fiziološki, psihološki i individualno-kreativni kvaliteti pojedinaca.

Vremenom, sport i zabava su uporedo napredovali od analize igre i sastavnih elemenata učinka igre (kondicija, tehnička, taktička i psihička spremnost) do sadašnje koncepcije, koju gotovo svi podržavaju, gde su igra i zabava čvrsto povezane.

Do nedavno, fudbalski trener je radio odvojeno na svim ovim elementima, tehnika se radila odvojeno od kondicionih vežbi, vežbi kontrole i šuta… Što se tiče taktike odvojeno se radio napad od odbrane i što se tiče psihičkog aspekta bila je bitna sama vera igrača u njihov doprinos igri. Međutim u skorije vreme sve je više značajna i fizička pripremljenost igrača tako da se čini kao da treniraju atletičari a ne fudbaleri. Zaboravili su da je fudbal igra sa loptom, da je to kolektivna igra i da zavisi od interakcije među igračima.

U današnje vreme, figura igrača ima svoj značaj ali ne samo zbog fizičke pripremljenosti igrača izolovane od ostalih vrednosti, već i zbog većih kriterijuma i očekivanja trenera i pomoćnika prilikom ostvarivanja zadataka u toku sveobuhvatnog treniranja.

Danas, tradicionalno treniranje sa analitičkim pristupom je zamenjeno jedinstvenim i sveobuhvatnim treningom gde postoji potreba da se igrač stavi u situaciju da reši problem koji mu se nameće u igri i u projekciji igre, koju predlaže trener i na koju treba primeniti i svoje pedagoške metode.

Međutim, dok se za razvoj određenih elemenata, ne samo fizičkog učinka (treninzi bez lopte), koriste već dobro utvrđene metode (neprekidan rad, ¨fartlek¨ treninzi, piramidalna metoda, metoda ¨Cometti¨ …), elementi kao što su otpornost, snaga ili brzina teško se mogu primeniti i uvežbavati na treninzima sa loptom, jer postoje odgovarajuće metode koje to podržavaju.

Potrebno je da fudbalski igrači  imaju visok nivo fizičkih mogućnosti, da bi se uspešno suočili za fizičkim zahtevima jedne fudbalske utakmice i da bi dozvolili svojim tehničkim veštinama da dođu do izražaja. Stoga, trening fizičkih sposobnosti je važan deo sveukupnog programa treninga.

Zajedničko za sve tipove treninga fizičke sposobnosti u fudbalu je to da bi trebalo sve vežbe izvoditi u zahtevima što sličnijim utakmici. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto većina treninga fizičkih sposobnosti treba da se izvodi sa loptom. Prednosti ovakvog tipa treninga su da igrači razvijaju svoje tehničke i taktičke veštine u uslovima sličnim  onima na utakmici, i da ovakav vid treninga obično obezbeđuje veću motivaciju igrača u poređenju sa treningom bez lopte

Analiza takmičarske aktivnosti

Najbolji prilaz razradi metodologije treninga je definisanje tipologije napora kojima se igrači podvrgavaju za vreme utakmice. Zbog toga bi trebalo izanalizirati kvantitativnu strukturu njihovih kretanja i tehničko- taktičku strukturu njihovih aktivnosti, kao i da se sagleda realno vreme trajanja utakmice i vreme trajanja akcija i pauza

Lopta van igre (aut, korner, faul…) ……………………………… 25 minuta

Lopta putuje između članova tima

(po zemlji i po vazduhu) …………………………………………….. 21 minut

Lopta pod kontrolom igrača ………………………………………. 44 minuta

22 igrača na terenu pojedinačno u kontaktu sa loptom …….2 minuta

Svaki igrač tokom utakmice bez lopte ………………………..88 minuta

Bez obzira što je igrač u dodiru sa loptom samo dva minuta u toku utakmice, sva njegova kretanja su postavke prema lopti

Vreme efektivne igre na utakmici retko nadmašuje 65 minuta. Vreme aktivnog trajanja utakmice ispresecano je pauzama. To je faktički intermitentni rad, kada posle kratkog rada sledi kratka pauza

Registracija frekvencije srčane kontrakcije za vreme utakmice ukazuje na velike oscilacije pulsa sa tendencijom zadržavanja visokih prosečnih vrednosti:

130 o/min ~ 1 minut

130 – 150 o/min ~ 7 minuta

150 – 165 o/min ~ 17 minuta

165 – 170 o/min ~ 41 minut

preko 180 o/min ~ 24 minuta

Iz ovoga sledi da je puls kod igrača za vreme utakmice veći od 165 o/min u vremenskom periodu od skoro 65 minuta, sto čini 72% vremena utakmice.

Kretanja igrača koji igraju na različitim pozicijama kao i distance i vrste trčanja koje pojedinci pretrče na utakmici su različita

Na  navedenoj tabeli su razna trčanja petorice igrača koji igraju u Engleskoj Premijer ligi u istom timu na različitim pozicijama u timu:

Šetanje ~ kretanje prema napred, dok je zadnje stopalo na zemlji

Džoging ~ sporo trčanje

Trčanje ~ brzo trčanje sa ciljem, ali ne do otkaza

Sprint ~  trčanje do otkaza

Generalno vezni igrači najviše pretrče na utakmici, stalno su u  pokretu (džogiranje 9,4 km) i imaju produžene sprinteve od 30-40 metara.

Ne možemo verovati uvek  statističkim podacima, iz razloga što su podaci različiti u pojedinim ligama. Razlog tome je što se u pojedinim

zemljama igraju drugačiji sistemi, koji zahtevaju drugačije kretanje igrača. Ogromne su razlike izmedju Engleske i Holandske ili naše lige

U dole navedenoj tabeli su primeri u Holandskoj i Engleskoj ligi:

Ovo je veoma veliki napor koji zahteva angažovanje anaerobnih procesa energetske potrošnje prilikom ponavljanja maksimalnih dejstava na utakmici.

Nivo i stepen adaptacije  organizma na napor zavise od karaktera i veličine trenažnog opterećenja. Trenažna opterećenja mogu se sagledavati kao kompleksni nadražaji na organizam fudbalera.

Fiziološki uticaj tih nadražaja zavisi od:

  • izbora vežbi
  • od intenziteta vežbanja
  • od trajanja vežbanja
  • od broja ponavljanja vežbi ili serija vežbi
  • od trajanja odmora izmedju vežbi ili serija vežbi

Od ovih faktora u velikoj meri zavisi efekat treninga. Promene ovih faktora utiču na konačni uspeh kumulativnog efekta adaptacije. Njihova optimalna sistematizacija, kako tokom pojedinačnih treninga tako i tokom konkretnog perioda treniranja , od bitnog je značaja za stvaranje povoljnih uslova za razvoj onih funkcionalnih sistema organizma koji su neophodni u fudbalu.

Aerobni i anaerobni trening

Na osnovu vrste energetskih procesa koji dominiraju u većem delu vežbanja, svi treninzi mogu da se razvrstaju u dve velike grupe:

  • AEROBNI TRENINZI
  • ANAEROBNI TRENINZI

Pod terminom aerobni trening podrazumeva se fizičko vežbanje takvog intenziteta (niskog, srednjeg, visokog) pri kojem se energija za mišićni rad stvara hemijskim procesima uz učešće kiseonika.

Vrste aerobnog treninga
  • trening oporavka
  • aerobni trening niskog intenziteta
  • aerobni trening visokog intenziteta

Ciljevi aerobnog treninga:

  • poboljšanje kapaciteta specifičnih mišića da koriste kiseonik i oksidišu masti tokom produženog perioda vežbanja
  • povećanje kapaciteta srčano-sudovnog sistema u prenošenju kiseonika
  • povećanje mogućnosti oporavka posle vežbi visokog intenziteta

Praktično, aerobni trening je trening opšte izdržljivosti

PREGLED NIVOA FREKVENCIJE PULSA U AEROBNOM REŽIMU

*primer je dat za maksimalni puls 200 o/min

Anaerobni trening podrazumeva fizičko vežbanje takvog intenziteta (submaksimalnog i maksimalnog) pri kojem se energija za mišićnu aktivnost stvara hemijskim procesima bez učešća kiseonika.

Vrste anaerobnog treninga:
  • Trening brzinske izdržljivosti:

trening razvoja sposobnosti (trening tolerancije laktata)
trening održavanja sposobnosti

  • Trening brzine

Ciljevi anaerobnog treninga:

  • poboljšanje sposobnosti organizma da brzo i neprekidno obezbeđuje energiju i snagu pri intenzivnom radu
  • pomeranje anaerobnog praga
  • poboljšanje sposobnosti organizma da podnosi visoke koncentracije laktata
  • povećanje kiseoničkog duga
  • poboljšanje sposobnosti organizma da se oporavi posle napornog rada

OPORAVAK:

MAX.OPTEREĆENJA AEROB.~ ANAEROB.

  1. Brzinska izdržljivost      48 ~ 72 sata
  2. Brzina (sprint)                24 ~ 48 sati
  3. Opšta izdržljivost           do 24 sata

MAX. OPTEREĆENJA ANAEROB. (brzina,sprint sa loptom)

  1. Brzina                             48 ~ 72 sata
  2. Brzinska izdržljivost        24 ~ 48 sati
  3. Opšta aerobna                do 12 sati
Komentara: 3 Komentara Objavljeno: 5 May 2011

There are 3 comments. Leave a comment!

  • ¬ Nikola
    #222 January 9th, 2012 at 10:38 am

    Odlicna stvar, svaka cast za rad.

  • ¬ ivan rackov
    #399 July 3rd, 2012 at 11:24 am

    postovani

    dali bi mogli da mi date plan rada posle povreda kolena -nagnacenja ligamenata to mi se desilo pre tacno godinu dana na fudbalskoj utakmici.Poceo sam sam da trcim umereno bolovre ne osecamm tek kada radim cucnjeve ali nije opasno.
    unapred hvala.

  • ¬ Shone
    #2261 April 4th, 2013 at 8:04 am

    Mene interesuje da li se moze raditi brzinska izdrzljivost na samom kraju treninga,tj u zavrsnom delu treninga i da se time zavrsi trening. Rade se deonice 5×200 (70-80 %) i 10×50, 5×100 ( 80-90%). DA li je to dobro,pre svega mislim na to zbog povreda .

Name (Req)

E-mail (Req)

URI

Message